Miloradović noble family

Miloradovići
Hrabreni
noble house

Russian variant of the family coat of arms (1807).
Titles vojvoda (duke), župan (count) [1]
Founded 1415 (1415)
Founder Stjepan Miloradović
Dissolution 1825 (1825)
Ethnicity Serb

The Miloradovići (Serbian Cyrillic: Милорадовићи) or Hrabreni (Храбрени),[a] was a Serb noble family and clan, whose members served the Kingdom of Bosnia, Republic of Ragusa, Ottoman Empire, Habsburg Monarchy and Russian Empire, between the 15th to 19th centuries.

The family was ethnically Serb,[2] and Eastern Orthodox.[3]

Middle Ages

Radimlja necropolis.

The oldest known ancestor (progenitor), Stjepan Miloradović (1390–1470), served Petar Pavlović, a magnate of the Kingdom of Bosnia. Stjepan is mentioned in a 1416 document as having been in Petar's entourage that attacked the Republic of Ragusa in the Lower Neretva near Slivno.[4] The family served the Pavlović noble family and had land around Stolac and Mostar.[5]

Members have been buried at Radimlja near Stolac,[6] which was in their possession. Radimlja was most likely the clan's graveyard.[7] There are epitaphs on five medieval tombstones referring to the Miloradović family.

Ottoman period

During the Ottoman period, some members of the family were Christian sipahis.[8] As Ottoman subjects, they were given privileges and possessions, where they founded churches.[5] These include the Church of Peter and Paul in Ošanići, Church of St. Nicholas in Trijebanj and most importantly, the Žitomislić monastery (1550[3]), among others.[9] When the Ottoman feudal system, which they were part of, started falling apart in Herzegovina in the 16th and 17th centuries, the clan started dispersing itself as they felt unsafe.[10] The Miloradovići in Dubrava remained in Ottoman service as sipahi with the Sultan's grant until the mid-17th century, when more Ottomanized nobility which had the ruling power pushed them aside.[11]

Miloradovich family in the Russian Empire

General Mikhail Miloradovich.

Mihailo Miloradović (ca. 1650–1725) and Metropolitan Danilo I Petrović-Njegoš had been recruited by Peter I of Russia to incite rebellion in Herzegovina against the Ottomans in 1710–11 (during the Pruth River Campaign), but after unsuccessful attempts Mihailo was forced to flee Herzegovina to Little Russia where he joined Peter's service as a colonel.[12] Among Mihailo's descendants and prominent members of this branch include his grandson Andrej S. Miloradović (1726–96), a governor, and most importantly Mikhail Miloradovich (1771–1825), a Russian general prominent during the Napoleonic Wars.

Legacy

The family coat of arms is included in the Korenić-Neorić Armorial (1595), the Fojnica Armorial (1675–88), and the General armorial of noble families in the Russian Empire (1807).

There are several families from Eastern Bosnia and Herzegovina that descend from this family.[13]

Annotations

  1. ^ Name: They are sometimes known in modern historiography by the combination of "Miloradovići-Hrabreni" (Милорадовићи-Храбрени) or "Hrabreni-Miloradovići" (Храбрени-Милорадовићи). The name Hrabren is derived from hrabar, meaning "brave".[14] The surname Miloradović is derived from Milorad. During the Ottoman period, they were mostly known as Hrabreni.

References

  1. ↑ Neco Sipovac (1977). Zapisi o zemlji. NISP "Oslobodjenje". У дубровачким повељама за њих се вежу титуле војвода и жупана много прије доласка Турака. Велике камене судачке сто- лице, са којих су Храбрени - Милорадовићи судили својим не- послушним поданицима, ...
  2. ↑ Ljubo Mihić (1975). Ljubinje sa okolinom. Dragan Srnic. pp. 145, 151. Прије свега, Храбрени-Милорадовићи су чисти Словени и то по националности Срби. Према томе, у пословној књизи дубровачког трговца и властелина Џивана Припчино- вића, за период 1456 — 1479. године, ријеч влах за људе ноЈи се баве гајењем стоне, кано их он назива „влаха" натунара. Џиван на једном мјесту [...] Милорадовићи-Храбрени су себе сматрали Србима што се види из њихових изјава из манастирсних записа, из енцинлопедије, њихових православних бо- гомоља, које су градили по Херцеговини.
  3. 1 2 Hannes Grandits (2008). Herrschaft und Loyalität in der spätosmanischen Gesellschaft: das Beispiel der multikonfessionellen Herzegowina. Böhlau Verlag Wien. pp. 266–. ISBN 978-3-205-77802-8.
  4. ↑ М. Вего, Културни карактер некрополе Радимље код Стоца, зборник са симпозијума «Средњовековна Босна и европска култура», Зеница, 1973, стр. 329.
  5. 1 2 Aleksandr Fedorovič Gil'ferding (1972). Poězdka po Gercegovině, Bosnii i Staroj Serbii. Veselin Masleša. p. 65. Милорадовићи-Храбрени имали су посједе око Стоца и Мостара и били су у служби Павловића (Раденовића). Турци су им као савезницима оставили при- вилегије и посједе, на којима су Милорадовнћи изградили задужбине.
  6. ↑ Милијана Окиљ; Dajana Samardžić (2005). Васкрс Житомислића. Бесједа. p. 26.
  7. ↑ Bulletin du Museé de la République populaire de Bosnie et Herzégovine à Sarajevo. 1952. Што се тиче самога краја гдје су Милорадовићи-Храбрени имали своје феудалне домене, а то иде у прилог тврдњи да је некропола на Радимљи породично гробље Милорадовића, навешћемо још неке податке.
  8. ↑ Milenko S. Filipović; Ljubo Mićević (1959). Popovo u Herzegovini: antropogeografski prikaz. Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine. p. 59. Много је значајније завођење новог друштвеног поретка и имо- винских односа према турском државном праву. Нема података да је у самом Попову било хришћанских спахија, као што су били напр. Храбрени-Милорадовићи у ...
  9. ↑ Srpska pravoslavna crkva. Sveti arhijerejski sinod (1967). Službeni list Srpske pravoslavne crkve. 48. p. 137.
  10. ↑ Dušan Nedeljković (1929). O psihičkom tipu Južnosrbijanaca. 59. Državna štamparija. Када се крајем XVI и XVII вијека почео распадати, у Херцего- вини турски феудални систем у коме су Милорадавићи-Храбрени има- ли повлашћен положај, они су се осјетили иесигурним, ради чега су се почели расељавати.
  11. ↑ Glasnik Srpskoga učenog društva. 40. 1874. p. 66. Храбрени у Дубравама у садашњој столачкој нахији остали су, као спахије са султанским бератом до половине 17 вијека. На пошљетку притијешњени од више потурчене властеле, која је имала сву власт у рукама, замијене своје ...
  12. ↑ Schultz, C. C. (2004). A Russian Bayard at the Wayback Machine (archived January 12, 2006). Taleon Club Magazine, 2004 no. 8. Retrieved 2011-07-16. Archived from the original on 2006-01-12.
  13. ↑ Petar N. Gaković (1939). Bosna vilajet. pisac. p. 31. Милорадовићи — Храбрени
  14. ↑ Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1935.

Further reading

This article is issued from Wikipedia - version of the 11/15/2016. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike but additional terms may apply for the media files.